EBRD smanjuje ekonomske prognoze za 2025: Srbiju očekuje 0,5 odsto niži rast
Komentari
13/05/2025
-15:30
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) danas je objavila da očekuje sporiji rast u zemljama u koje ulaže i smanjila prognozu ekonomskog rasta u 2025. na tri odsto, što je 0,2 procentna poena manje u odnosu na prethodnu procenu iz februara, dok za Srbiju ove godine očekuje rast od 3,5 odsto ili za 0,5 odsto niže nego u ranijoj prognozi.
Prema mišljenju banke, Srbija će u 2026. zabeležiti privredni rast od 3,7 odsto, što je za 0,3 odsto niže nego u prethodnom izveštaju.
Nova prognoza EBRD simbolično naslovljena "Vremena neizvesnosti", kako je navedeno, dolazi usled eskalacije trgovinskih tenzija, uključujući najnovije uvođenje carina i širu neizvesnost u globalnoj ekonomskoj politici.
Kako se navodi, ove promene pogađaju lance snabdevanja i slabe spoljnu tražnju, što se odražava na sve slabije izglede za privredni rast širom regiona.
U nekim zemljama, kao što je Srbija, nastavak političkih tenzija, kako je navedeno, može da predstavlja rizik za sprovođenje neophodnih reformi i utiče na rast.
Najveće korekcije nadole zabeležene su na Zapadnom Balkanu, Centralnoj Evropi i u baltičkim državama.
EBRD očekuje stopu privrednog rasta Zapadnog Balkana od 3,2 odsto u 2025. i za 3,4 odsto u 2026. godini, što u oba pomenuta slučaja predstavlja smanjenje u odnosu na februarski izveštaj.
Povezane vesti
Glavna ekonomistkinja EBRD Beata Javorčik upozorila je da produžena neizvesnost nosi visoku ekonomsku cenu i da je neophodno smanjenje tenzija putem konstruktivnog dijaloga među ključnim akterima.
Dodatni izazov posledice američkih tarifa
Dodatni izazov predstavljaju posledice američkih tarifa uvedenih do polovine aprila, koje uključuju carine od 25 odsto na čelik, aluminijum i automobile, kao i opšte povećanje uvozne stope na 10 odsto za širi spektar proizvoda.
Analiza pokazuje da bi prosečna efektivna američka carinska tarifa za uvoz iz EBRD regiona mogla skočiti sa 1,8 odsto u 2024. na 10,5 odsto u 2025, što će imati direktan negativan efekat na BDP, naročito u Slovačkoj (-0,8 odsto), Jordanu (-0,6 odsto) i Mađarskoj (-0,4 odsto).
Inflacija u regionima EBRD se uprkos slaboj spoljnoj tražnji ponovo ubrzava i porasla je sa 5,3 odsto u septembru 2024. na 6,1 odsto u februaru ove godine, pretežno zbog snažne domaće tražnje i labave fiskalne politike.
Prosečan javni dug u zemljama EBRD trebalo bi da ostane stabilan na oko 52 odsto BDP-a u naredne četiri godine, pod uslovom da vlade sprovedu stroge mere štednje.
Rastuće geopolitičke tenzije takođe su podstakle veće vojne izdatke, a analize pokazuju da bi rast potražnje za oružjem i vojnom opremom mogao da poveća BDP u Slovačkoj, Grčkoj, Hrvatskoj i Mađarskoj za jedan do 1,5 odsto.
Ekonomski izgledi za region su opterećeni trgovinskim tenzijama, inflatornim pritiscima i političkom neizvesnošću, a održiv oporavak zahtevaće pažljivo balansiranje fiskalne i trgovinske politike, dodaje se u izveštaju na veb stranici EBRD.
Povezane vesti
Komentari (0)