Korupcija, skandali, nepotizam: Zašto politički "smrtni gresi" funkcionera EU nisu kažnjeni smenom?

U Briselu, srcu Evropske unije, decenijama se donose odluke koje oblikuju Evropu. Ali upravo tu tinja osećaj nekažnjivosti, bez obzira na težinu učinjenog dela. Od korupcionaških afera poput "Qatargate", preko netransparentnih dogovora u "Pfizergate" aferi, do nepotizma u imenovanjima u vrhu institucija, politički grehovi EU često prolaze bez ozbiljnih posledica.

Dok nadzorna tela poput OLAF-a (Evropska kancelarija za borbu protiv prevara) i ombudsmana upozoravaju na propuste, funkcioneri ostaju na svojim mestima, a sistem se opire promenama.

"Henrik Hololei, druželjubivi Estonac koji je dostigao vrhunac kao generalni direktor u civilnoj službi EU, uhvaćen je kako prima besplatne pogodnosti od strane vlade Katara dok je njegov odsek pregovarao o unosnom avio-ugovoru – sasvim slučajno, upravo s Katarom", piše evropski ogranak lista "Politico".

Francuski list "Liberation", prenosi Politico, otkrio je da je OLAF utvrdio kako je Hololei razmenjivao poverljive podatke o ugovoru u zamenu za poklone, uključujući boravke u luksuznom hotelu u Dohi.

Prošlog meseca, Komisija je konačno pokrenula istragu o njegovom ponašanju nakon što je Evropsko javno tužilaštvo prošle godine otvorilo krivičnu istragu. Hololei nije odgovorio na zahteve lista "Politico" za komentar o pokretanju istrage.

Ipak, Hololei nije otpušten, već je samo premešten na mesto savetnika, a ugovor s Katarom ostao je netaknut.

Afera "Qatargate" i korupcija evropskih zvaničnika na najvišem nivou

Kada je u pitanju slučaj Estonca Hololeija, "Qatargate" je jedna od najvećih korupcionaških afera u istoriji Evropskog parlamenta, koja je planula u decembru 2022. godine.

Sve se svodi na šemu "novac za uticaj", gde su poslanici navodno uzimali debele svote novca u kešu i poklone od Katara, Maroka i Mauritanije da bi gurali interese tih zemalja.

Belgijska policija zaplenila je 1,5 miliona evra u gotovini, uz hrpu računara i telefona, a četvoro ljudi je privedeno i optuženo za kriminalnu organizaciju, pranje novca i korupciju.

Glavni akteri su Eva Kaili, grčka poslanica i potpredsednica Parlamenta, njen partner Frančesko Đorđi i bivši poslanik Pijer Antonio Panceri.

Dokumenti pokazuju da su Panceri i Đorđi pedantno beležili preko 300 pokušaja manipulacije Parlamentom, koristeći organizaciju "Fight Impunity" kao paravan za podmićivanje.

Tanjug/AP Photo/Pascal Bastien

"Tokom četiri godine, dokumenti ukazuju da su ključni osumnjičeni, uključujući bivšeg poslanika Evropskog parlamenta Pijera Antonija Pancerija i njegovog pomoćnika Frančeska Đorđija, pomno beležili navodne pokušaje manipulacije Parlamentom, najvažnijim demokratskim telom EU, i širim političkim debatama. Njihovi navodni nalogodavci iz Katara, Maroka i Mauritanije potrošili su oko 4 miliona evra na te aktivnosti, prema tvrdnjama u dokumentima", navodi Politico.

Grkinja Kaili je, pre hapšenja, obilazila Katar i hvalila njihov napredak u pravima radnika, što je bilo u raskoraku s kritikama o iskorišćavanju migranata na gradilištima za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine.

"Kaili je početkom novembra posetila Katar, sastajući se s ministrom rada te zemlje i drugima. Ubrzo zatim, u Evropskom parlamentu održala je sjajan govor, hvaleći domaćina Svetskog prvenstva kao ‘predvodnika u pravima radnika’ i slaveći ‘istorijsku transformaciju’ zemlje", piše list.

Kaili je smenjena s mesta potpredsednice Parlamenta glasovima 625 prema 1, ali je ostala poslanica Parlamenta, a sudski postupak još traje. Katar i Maroko su negirali optužbe, dok istrage ukazuju na pokušaje dobijanja bezviznog režima za Katarske građanje i ublažavanje kritika o njihovim unutrašnjim politikama.

Skandal "Pfizergate" u koji je upletena predsednica Evropske komisije fon der Lajen

Osim dokazanih primera korupcije, skandali u EU često su povezani s mutnim poslovima, skrivanjem informacija i zloupotrebom moći, o čemu izveštavaju evropski mediji.

Ključni primer je afera "Pfizergate", gde je predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen bila u središtu zbog netransparentne komunikacije s direktorom kompanije "Pfizer", Albertom Burlom, tokom pregovora o nabavci vakcina tokom pandemije Covid-19.

"Opšti sud EU presudio je da je Komisija pogrešila što je javnosti uskratila poruke razmenjene između fon der Lajen i izvršnog direktora farmaceutske kompanije "Pfizer", Alberta Burle, na vrhuncu pandemije kovida-19 – i to neposredno pre nego što je kompanija dobila najveći ugovor o nabavci u istoriji EU", navodi Politico.

Poruke nikad nisu obelodanjene, i to se sasvim izvesno nikada neće ni dogoditi, a fon der Lajen nije snosila nikakve posledice.

"Ne kažem da u ovom slučaju riba smrdi od glave, ali postoji prožimajuća kultura koja pokušava da blokira transparentnost", kaže Hervig Hofman, profesor evropskog javnog prava na Univerzitetu u Luksemburgu, govoreći o institucijama EU za Politico.

Ova afera izazvala je sumnje u sukob interesa, jer je "Pfizer" dobio ugovor vredan milijarde evra, a detalji pregovora ostali su tajni.

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Triling afera koje su nadimak dobile po ugledu na znameniti "Watergate" upotpunjuje "Huaweigate".

Kineski tehnološki gigant "Huawei" je u ovom skandalu navodno pokušavao da kupi uticaj u EU preko poklona i donacija, slično aferi "Qatargate".

Prema izveštajima iz 2025. godine, čak 15 bivših i sadašnjih poslanika Parlamenta dobilo je pametne telefone, karte za utakmice ili čak direktne keš transfere da bi gurali interese kompanije "Huawei".

"Transparency International" kritikovao je Parlament što nije uveo stroža etička pravila posle "Qatargate", pa su ovakve stvari i dalje moguće. Istrage su pokrenute, ali niko od poslanika nije smenjen, a "Huawei" tvrdi da se sve odvijalo po zakonu.

Ovim povodom "Huawei" je otpustio dvoje svojih zaposlenih, a belgijske vlasti su tek zamolile EP da skine imunitet petoro poslanika, troje iz redova EPP, i po jednog iz Socijalista i grupe francuskog predsednika Emanuela Markona "Renew Europe".

Prema izveštajima, za korupciju se sumnjiče Italijani Fulvio Martušćelo i Đuzi Prinči, kao i Salvatore De Meo iz EPP, te socijalista Danijel Atar s Malte i bugarski liberal Nikola Minčev.

Još jedan ozbiljan skandal je imenovanje Martina Selmajra za generalnog sekretara Komisije 2018. godine, što su mnogi nazvali "pučem".

"Njegovo imenovanje na poziciju na vrhu dodato je na dnevni red sastanka komesara u poslednjem trenutku kako bi se sprečila pobuna", primećuje list.

Tadašnji ombudsman, Emili O'Rajli, utvrdila je čak četiri slučaja lošeg upravljanja, uključujući nameštanje procedure da bi Selmajr bio podoban. Ipak, on nije otpušten, već je samo premešten na drugu poziciju.

Zapošljavanje dece, zetova i prijatelja u sopstvene kabinete

Nakon korupcije i skandala, treći veliki problem visoke politike EU je nepotizam, koji se ogleda u tome da rodbina i prijatelji dobijaju važne pozicije, što ruši poverenje u institucije.

Primer ovog slučaja je Roberta Mecola, šefica Evropskog parlamenta, koja je svog devera postavila za šefa kabineta.

"Ali do sada se čini da je olakšala stvari samo svom deveru, koga je prošle godine imenovala za šefa kabineta", navodi Politico.

Ovo je izazvalo negodovanje, ali Mecola nije kažnjena, a sankcije za ovakve stvari su više simbolične.

Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert

Još jedan primer je afera u agenciji EU za azil, gde su šefovi prekrajanjem odeljenja gurali svoje ljude na visoke pozicije.

"OLAF, organ EU za borbu protiv prevara, otkrio je da je agencija EU za azil izvršila restrukturiranje čitavih odeljenja kako bi viši zvaničnici mogli postaviti prijatelje na rukovodeće pozicije. Posledice? Šalite se. Slučaj zatvoren, bez disciplinskih mera", pišu oni.

Takođe, poznat je i slučaj Džona Dalija, bivšeg komesara za trgovinu. On je zapošljavao svoje ljude i članove porodice u kabinet, uključujući sina na mesto savetnika. Kritike su bile glasne, ali Dali je završio mandat bez sankcija.

On je, štaviše, bio upleten i u još ozbiljniji skandal korupcije, gde je navodno podmićen da pomogne pri ukidanju zabrane duvanskog proizvoda snus u EU, od strane kompanije "Swedish Match".

Osim toga, kako je pisao Euractiv, još jedan "duvanski skandal" je vezivan za Dalija. Naime, navodno je Aflred Mifsud, zamenik guvernera Centralne banke Malte uzeo mito od duvanskog giganta "Phillip Morris" da ih spoji sa Dalijem.

Dali je, kao komesar za trgovinu, imao najveći mogući uticaj na legislativu EU kada je u pitanju duvan i duvanski proizvodi.

Zašto niko nije kažnjen i uklonjen sa radnog mesta?

"Prvo, tu je ogromna složenost sistema (šta je uopšte komitologija?). ‘EU je posebno neodgovorna’, rekao je jedan zvaničnik Parlamenta intervjuisan za članak lista Politico.

Sistem je kao lavirint, pa se odgovorni relativno lako provuku kroz rupe. Drugo, prava moć je kod nacionalnih vlada, kojima odgovara da imaju Brisel kao žrtvenog jarca za svoje probleme.

"Za njih je zgodno imati žrtvene jarce u Briselu. Takođe je potrebno previše truda za intervenciju. Stoga postoji snažan impuls za održavanje statusa kvo", piše list.

Zatim, nadzorna tela poput ombudsmana, OLAF-a i Evropskog javnog tužilaštva nemaju snagu da kazne krupne igrače.

EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Na kraju, svaka kritika institucija često se doživljava kao napad na samu ideju EU, pa se svi brane i nikom ne pada na pamet da menja sistem.

"Neki mešaju kritiku institucija ili ponašanja pojedinaca s napadom na sam koncept EU", smatra briselski list.

Princip nekažnjivosti, uz političku zaštitu i labava etička pravila, omogućava funkcionerima da ostanu na mestu čak i posle najtežih afera. S druge strane, Evropska unija se pokazuje kao veoma ažurna u kažnjavanju, ili pokušaju kažnjavanja nepodobnih.

Sve ovo samo produbljuje jaz između građana i Evropske unije, koji je, nekada s pravom, doživljavaju kao leglo skandala, pa i korupcije.