Kakvo je mentalno zdravlje mladih u Evropi: Istraživanje pokazuje da se dvoje od pet tinejdžera suočava s problemima

Otprilike dvoje od pet tinejdžera u Evropi suočava se s problemima mentalnog zdravlja, pokazuje nova analiza, pri čemu devojčice prolaze lošije od dečaka u svakoj od 37 zemalja obuhvaćenih istraživanjem.

Mladi danas trpe brojne pritiske, uključujući socijalnu izolaciju i poremećaje u obrazovanju izazvane pandemijom COVID-19, kao i socioekonomsku nestabilnost i tekuće sukobe u Ukrajini i Gazi, navodi se u izveštaju poznatom kao Evropsko školsko istraživanje o alkoholu i drugim drogama (ESPAD), prenosi Euronews.

Studija, koja već 30 godina prati navike tinejdžera u pogledu alkohola, pušenja i droga, obuhvatila je skoro 114.000 učenika uzrasta 15 i 16 godina u 37 evropskih zemalja. Po prvi put, 2024. godine izveštaj je procenjivao i njihovo mentalno zdravlje.

Kako bi pratili mentalno blagostanje tinejdžera, istraživači su ih pitali kako im ide u životu u poslednje vreme – na primer, koliko često se osećaju vedro, da li se bude odmorni i koliko su zainteresovani za svakodnevne aktivnosti.

Odgovori su pretvoreni u indeks bodova; učenici koji su imali više od 50 od mogućih 100 bodova smatrani su onima sa dobrim mentalnim blagostanjem.

Ukupno je 59 odsto tinejdžera ispunilo taj prag. Međutim, zabeležene su značajne regionalne razlike – tinejdžeri u nordijskim zemljama prošli su znatno bolje, dok su oni iz centralne i istočne Evrope imali lošije rezultate.

Tinejdžeri sa Farskih Ostrva, teritorije Danske, najverovatnije su prijavili dobro mentalno zdravlje (77 odsto), a slede Island (75 odsto) i Danska (72 odsto).

S druge strane, tinejdžeri iz Ukrajine imali su najlošije rezultate – samo 43 odsto njih klasifikovano je kao mentalno stabilno. U izveštaju se navodi da ukrajinski adolescenti imaju ograničen pristup mentalnoj zdravstvenoj zaštiti i da se uglavnom sami suočavaju s traumama izazvanim ratom.

profimedia

Naredne najniže stope mentalnog blagostanja zabeležene su u Češkoj (46 odsto), Mađarskoj (47 odsto), Kipru i Poljskoj (po 49 odsto).

"Mentalno zdravlje je duboko povezano sa širim društvenim okruženjem u kojem mladi odrastaju", izjavila je Kadri Suva, direktorka organizacije Mental Health Europe, za Euronews Health. Ona nije učestvovala u samoj studiji.

Rodne razlike širom Evrope

Devojčice su u svakoj od 37 analiziranih zemalja prošle lošije od dečaka. U proseku, 49 odsto devojčica i 69 odsto dečaka u Evropi izjavljuje da ima dobro mentalno zdravlje.

U nekim zemljama razlike među polovima bile su još izraženije. Na primer, u Italiji i Poljskoj oko dve trećine dečaka izveštava o dobrom mentalnom zdravlju, u poređenju sa samo trećinom devojčica.

Evropa nije jedini region koji se suočava s rastućom krizom mentalnog zdravlja među mladima. Prema nedavnoj analizi medicinskog časopisa The Lancet, stopa mentalnih poremećaja kod mladih raste u svakom delu sveta tokom poslednje decenije.

Kadri Suva je pozvala donosioce odluka da više ulažu u obrazovanje o mentalnom zdravlju i da obezbede lakšu dostupnost pomoći mladima.

"Ako se uhvatimo u koštac i sa tradicionalnim i sa novim izazovima – od upotrebe psihoaktivnih supstanci do rizika u onlajn okruženju – možemo stvoriti uslove u kojima svi adolescenti imaju šansu da žive dostojanstveno i zdravo", izjavila je.

U Švedskoj, gde je opšta stopa dobrog mentalnog zdravlja kod tinejdžera relativno visoka (62 odsto), i dalje postoje velike razlike među polovima: oko četiri od pet dečaka ima dobro mentalno zdravlje, dok je taj procenat ispod 50 kod devojčica.

Lošiji rezultati među devojčicama, prema Suvoj, "ukazuju na hitnu potrebu za ciljanom i kontekstualno osetljivom reakcijom".

Ako razmišljate o samoubistvu i treba vam neko da razgovarate, obratite se organizaciji Befrienders Worldwide, koja ima telefonske linije za pomoć u 32 zemlje. Posetite befrienders.org kako biste pronašli broj telefona za svoju lokaciju.