"Epidemija koja je zahvatila tri milona ljudi u Srbiji": Sutra se obeležava Dan borbe protiv hipertenzije
Komentari
16/05/2025
-09:17
Tri miliona ljudi u Srbiji suočeno je sa hipertenzijom - faktorom rizika koji dovodi do najozbiljnijih bolesti od kojih se najčešće umire, a koje se mogu preduprediti zdravim načinom života, preventivnim pregledima i lečenjem savremenim lekovima, izjavio je direktor Pejsmejker centra Goran Milašinović povodom 17. maja - Međunarodnog dana borbe protiv hipertenzije.
"Tri miliona ljudi u Srbiji ima hipertenziju, a veliki broj nije ni svestan, jer se ne kontroliše. Svi oni imaju značajan rizik i imaće skraćen životni vek, ako ne budu vodili računa", kazao je za Milašinović za Tanjug i ukazao na značaj pravilnog merenja pritiska, ali i na važnost pulsa.
Prema njegovim rečima, ovogodišnja kampanja "Merkaš li ti svoj puls", još je značajnija, jer apostrofira važnost pulsa koji predstavlja značajno veći rizik za kardiovaskularne bolesti ako je preko 80 u minuti.
"Do sada kod merenja pritiska nismo stavljali toliko značajan akcenat na puls, ali u poslednje vreme vidimo da je značajno veći rizik za svakog pacijenta za oboljevanje od bolesti krvnih sudova srca, mozga, aorte, ako je puls preko 80 u minuti", naveo je Milašinović koji je direktor referentnog Pejsmejker centra Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničko-bolničkog centra Srbije.
Prema njegovim rečima, važno je da se puls meri kada je čovek umiren kako bi se na osnovu rezultata moglo zaključiti da li bi pacijent imao neke koristi od lekova.
To su, kako kaže, veoma moćni lekovi, kao što su beta blokatori koji na isti način preveniraju sve ozbiljne bolesti koje danas imamo.
Svaki drugi čovek stariji od 50 godina ima neki oblik hipertenzije
Milašinović je naglasio da je Međunarodni dan borbe protiv hipertenzije odlična prilika za podsećanje na "epidemiju" hipertenzije koja je zavladala od Drugog svetskog rata.
Povezane vesti
"Izmenjen način života, ishrana i više stresa nego ranije uslovili su da hipertenzija danas bude najznačajnija kardiovaskularna bolest. Bolest, nažalost, pogađa skoro pola čovečanstva. Pola starijih od 50-60 godina pati od hipertenzije i ništa nije bolje ni u Srbiji", kazao je Milašinović.
Sva istraživanja pokazuju da skoro svaki drugi čovek stariji od 50 godina ima neki oblik hipertenzije, naveo je Milašinović i naglasio da je povišen krvni pritisak značajan faktor koji dovodi i do najozbiljnijih sve prisutnijih bolesti - kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, moždanog udara kao i bolesti aorte.
Prema njegovim rečima, zato je veoma važno da se posebna pažnja obrati na zdrav način života, prevnentivne preglede posle 50. godine, a za one koji imaju faktore rizika ili nasleđe kao predispoziciju i posle 40, ali i na lečenje savremenim lekovima u kontroli hipertenzije.
"Danas savetujemo da se pritisak pravilno kontroliše, i da to čini svaki čovek. Potrebna su tri merenja, a ne jedno. Postoji greška kod merenja pritiska - prva izmerena vrednost se ne računa, ona se odbacuje, a srednja vrednost drugog i trećeg meranje je zapravo relevantna vrednost pritiska", naveo je profesor.
U Srbiji su kardiovaskularne i cerebrno vaskularne bolesti i dalje najvažnije bolesti, rekao je i dodao da u zapadnom svetu već dolazi do promena patologije u smislu demencije i malignih bolesti, dok su u Srbiji kardiovaskularne bolesti i dalje najvažnije bolesti.
Menjanje svesti radi prevencije
U cilju prevencije važne su informacije i saveti koji značajno menjaju svest, a u prilog tome, kako je dodao, govori istraživanje rađeno pre 20 godina sa jednostavnim pitanjem da li pušenje i zdrava ishana imaju vezu sa zdravljem, koje je pokazlao da je 60 odsto ljudi mislilo da nema nikave veze.
"Četiri godine kasnije ponovili smo isto ispitivanje i bilo je potpuno obrnuto. Kampanja, informisanje sračunati ne samo za lekare nego i za opštu javnost, sigurno će ostaviti pozitivan efekat", kazao je Milašinović.
Povezane vesti
Danas, kako je dodao postoji paradoks u medicini, životni vek je sve duži, ali ljudi sve ranije prihvataju loše navike.
"Imamo pejsmejkere, stentove, bajpaseve, a uz to i paradoks - istovremeno oboljevanje i umiranje u veoma mladim godinama", kazao je on i dodao da je se taj paradoks objašnjava načinom života i faktorima rizika i lošim navikama koje se usvajaju veoma rano zbog čega se pacijenti sa hipertenzijom, sa dijabetesom, javljaju već u drugoj, trećoj deceniji.
"Veoma mladi ljudi nam dolaze sa komplikacijama i rizicima i tim više je neophodno informisanje, zdrav način života i vođenje života koji podrazumeva apsolutno izbegavanje stresa", rekao je Milašinović.
Povezane vesti
Svetska statistika pokazuje da od osoba preko 65 godina, 25 odsto ima hipertenziju koja mora da se leči, a još 25 odsto hipertenziju u graničnoj formi, upozorio je Milašinović i dodao da ako se ti podaci preslikaju na Srbiju to govori da ima tri miliona ljudi koji imaju hipertenziju od kojih veliki broj to i ne zna.
Komentari (0)