"Istorijski" samit NATO: U Hagu ključan trenutak za zajedničku odbranu, Tramp kao "glavni akter"
Komentari24/06/2025
-20:08
Počeo je NATO samit u Hagu gde se očekuje da se, pre svega, evropski saveznici u alijansi obavežu na izdvajanje od pet odsto iz nacionalnih budžeta za odbranu. I ne samo to, NATO će više sredstava trošiti na jačanje odbrambene industrije dok se kao glavna pretnja alijansi identifikuje Rusija. U Hag je krenuo i američki predsednik Donald Tramp, pa će tokom sutrašnjeg dana tema biti i Bliski istok.
Kako javlja reporterka Euronews Srbija Nataša Đulić Banović koja se nalazi u Hagu, glava tema današnjih razgovora bilo je naoružanje, kada je reč o evropskim NATO saveznicama. Generalni sekretar NATO Mark Rute na prvoj sesiji govorio je da su se sve članice obavezale da tih pet odsto izdvajanja iz nacionalnih budžeta. To zapravo znači 3,5 odsto na konkretne vojne potrebe, a 1,5 odsto na strateške potrebe poput infrastrukture.
Rute tvrdi da to nije ustupak američkom predsedniku Donaldu Trampu, već kaže da to članice rade svojevoljno jer su svesne da je Rusija i dalje najveća pretnja NATO alijansi. Kada govori o pretnjama, osim Rusije u isti paket stavlja i Iran i Severnu Koreju, ali i Kinu. To je drugi put da NATO zvanično govori o Kini kao pretnji za NATO alijansu.
U Hagu je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji će se, kako je najavljeno, sutra sastati sa američkim predsednikom.
"Rusija planira nove operacije na NATO teritoriji, što znači i u vašim zemljama, i ovaj rat koji sada traje u Ukrajini vam kaže da treba da budete spremni. Moramo zaustaviti Putina u Ukrajini, ali treba da shvatimo da su njegovi ciljevi dalje od Ukrajine. Evropske zemlje moraju da povećaju izdvajanja za odbranu - 5 odsto BDP-a je prava mera", rekao je Zelenski.
Nemački kancelar Fridrih Merc, govoreći u Bundestagu, rekao je da se ovaj samit može nazvati istorijskim jer će se odlučiti da se značajno investira u bezbednost.
Inače, osim što neki ovaj samit smatraju "istorijskim", neki ga zovu još i "Trampovim samitom", što zbog situacije na Bliskom istoku i primirja koje je objavio američki predsednik između Izraela i Irana, tako i zbog činjenice da će se članice alijanse obavezati na veća izdvajanja za odbranu.
Povezane vesti
Lunić: Kolektivni sistem bezbednosti biće praktično nedodirljiv
Govoreći za Euronews Srbijao značaju ovog NATO samita, i na pitanje da li je on zaista istorijski, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić kaže da je NATO dosad bio najmoćniji savez u istoriji civilizacije, sad postaje i tehnološki najsuperiorniji savez.
"Ova vrsta izdvajanja će postaviti NATO u takvu poziciju da će taj kolektivni sistem bezbednosti biti praktično nedodirljiv i svi na to moraju da računaju. U ovakvim degradirajućim međunarodnim uslovima to je veoma važno i upravo zbog toga i mi treba da izvlačimo pouke u ovome svemu, uključujući i da analiziramo održivost naše vojne neutralnosti", rekao je on.
Kada je reč o otporima koji se i dalje mogu čuti kada je reč o povećavanju izdvajanja za odbranu, Lunić kaže da smo svedoci mnogih disonantnih tonova unutar NATO, pa i unutar EU. Međutim, prioritetni interesi određenih zemalja uslovljavaju te zemlje na potpis, dodaje.
"Ukoliko žele da ostanu u kolektivnom sistemu bezbednosti, oni ovo moraju da potpišu. Setimo se u aprilu je bio sastanak ministara odbrane, u junu sastanak ministara spoljnih poslova NATO, praktično je sve dogovoreno. Bilo je disonantnih tonova oko visine, međutim nije dogovoreno eksplicitno dinamika izdvajanja. Juče je čak premijer Velike Britanije rekao da bi Velika Britanija mogla dostići 3 odsto do 2034. Nije lako ni za jednu zemlju, posebno za zemlju sa velikim BDP da izdvajaju toliko novca u apsolutnom kontekstu. Međutim, percepcija bezbednosti je različita među članicama NATO. Istočno krilo NATO shvata drugačije bezbednost nego što shvata južno krilo NATO i vi sad morate da ubedite Španiju da zajednička bezbednost zavisi od njihovog povećanja sa 1,28 odsto BDP na 3,5 plus 1,5. Sve je to teško. Mislim i uveren sam da je kolektivna bezbednost iznad nacionalnih tih poreskih obaveza koje će dodatno imati stanovništvo", rekao je on.
Govoreći o Članu 5 Severnoatlantskog sporazuma koji govori o zajedničkoj odbrani i obavezama, Lunić kaže da ga treba pažljivo analizirati.
"Ukoliko se pažljivo čita on ne obavezuje članice da ukoliko jedna od njih bude napadnuta da uđe automatski u rat, nego obavezuje članicu da preduzmu sve ono što smatraju potrebno da pomognu toj članici. Samim tim može se pravno različito tumačiti taj Član 5. Ne moraju automatski da uđu u rat, nego mogu isto tako da pomažu. Hipotetički, da je Ukrajina u NATO savezu sada ovakva pomoć koju danas dobija Ukrajina bila bi sasvim regularna jer zemlje pomažu onoliko koliko mogu i ne moraju automatski da ulaze u rat, ukoliko se pažljivo se čita i analizira Član 5", rekao je on.
Kada je reč o Bliskom istoku, Lunić naglašava da ukoliko zaista dođe do mirovnog sporazuma, Trampu se mora odati priznanje, bez obzira na to što je i unutar NATO bilo različitih stavova po pitanju njegove intervencije u Iranu.
Povezane vesti
"Međutim, cela alijansa se slaže da Iran ne može da ima nuklearno oružje. Mirovni sporazum ako bude potpisan sasvim sigurno će se dotaći i nuklearnog program, samim tim mislim da bi mirovni sporazum mogao da bude na tragu onog mirovnog sporazuma koji je potpisan već 2015. A to je da Iran može obogaćivati izotop uranijuma do nivoa 3,67 odnosno do nivoa privrednih potreba. Tramp je sa ovim primirjem napravio veliku stvar, međutim, moram isto tako naglasiti da ni jedna ni druga zemlja nisu bile u poziciji da biraju žele li to ili ne", rekao je on.
Kako je tekao istorijat Evrope i SAD po pitanju vojnih izdvajanja pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)