Seizmička oluja potresa Sredozemlje: Geolog otkriva zabrinjavajuće signale sa Etne i Vezuva

Seizmička aktivnost koja je potresla regiju istočnog Mediterana u proteklom periodu, od zemljotresa na Santoriniju do nedavnih snažnih potresa na Kritu i najnovijeg u morskom području između Rodosa i Turske, jasno ukazuju na izuzetnu tektonsku aktivnost u ovom delu Evrope. U takvom uzburkanom geološkom kontekstu, pogled stručne javnosti posebno je usmeren ka dva giganta - prvo ka vulkanu Etna koji je juče eruptirao, a potom ka Vezuvu, čija potencijalna erupcija budi opravdanu zabrinutost među geolozima.

Prema rečima prof. dr Dragana Milovanovića, geologa, u poslednjih nekoliko godina primećen je povećan broj zemljotresa i vulkanske aktivnosti, posebno u regionu Turske, Grčke i Italije.  Milovanović objašnjava da je to posledica intenzivnijih tektonskih kretanja u ovom području, što dovodi do oslobađanja veće količine energije i učestalijih seizmičkih aktivnosti.

"Činjenica je da se poslednjih godina naša planeta uznemirila. Mnogo su češći zemljotresi, a takođe vulkanska aktivnost. Posebno u tom delu Turske prema Grčkoj, pa došlo je čak i do Italije. Za sada mi pretpostavljamo da dolazi do tektonskih kretanja koja su nešto intenzivnija i omogućavaju ogromno oslobađanje energije i da je to jedan od razloga zašto su sada pokreti, odnosno zemljotresi nešto češći", navodi Milovanović.

Geolog dodaje da, iako je ova učestalost neuobičajena u odnosu na ranije periode, ona se ipak smatra u okvirima normale. Strahovi oko mogućnosti erupcije vulkana na Santoriniju su ublaženi, ali je zatim usledio jak zemljotres na Kritu, što Milovanović vidi kao deo jedinstvenog geološkog procesa na ovom prostoru.

"Generalno, geolozi posmatraju to kao jedinstveni prostor i prostor u kom se očekuju zemljotresi. U oblasti Santorinija je bilo, vremenski dugo intenzivnih zemljotresa što nije uobičajeno, ali je to upravo prostor gde se oni i očekuju. To je jedna velika granica od Turske, pa preko Santorinija, pa ide na Sredozemno more jer Afrika hoće i gura se da dođe pod Evropu kako bi u isti mah redukovala i uklonila Sredozemno more za par desetina miliona godina"

Profmedia

Milovanović ističe da je pozitivna činjenica da su ovi zemljotresi relativno duboki, što umanjuje njihov intenzitet na površini. Međutim, on upozorava da ovaj region prati i vulkanska aktivnost, poput Etne ili pojave seizmičke aktivnosti blizu Vezuva, što zabrinjava stručnjake.

"Činjenica je da vulkanizam, ne sinhrono, ali prati zemljotrese. Odmah se probudila Etna, bilo je erupcija i na Islandu, i zadrmalo se i blizu Vezuva, još uvek ne znamo da li će on proraditi jer ako on proradi neće valjati nikome posebno ljudima iz Napulja"

Ipak, Milovanović zaključuje da, uprkos ovim intenzivnim geološkim procesima, oni su neophodni za održavanje života na Zemlji onakve kakvu je poznajemo.

Šta ako se Vezuv probudi?

Milovanović kaže da je pitanje budućnosti vulkana Etne je veliko nepoznanica, kako za stručnjake, tako i za širu javnost. Milovanović ističe da geolozi u Italiji pažljivo prate aktivnost Etne, koja često ima erupcije praćene vulkanskim pepelom, što remeti vazdušni saobraćaj i život u okolini vulkana.

"Svi geolozi sveta se pitaju isto. Komuniciram sa kolegama iz Italije i sve je vrlo velika nepoznanica. Za sada ne znamo kada bi moglo doći do velike erupcije Etne", navodi Milovanović.

Još veća zabrinutost za geologe je moguća erupcija Vezuva, vulkana koji se nalazi svega 23 kilometra od Napulja. Milovanović upozorava da se u tom području beleži intenzivna tektonska aktivnost, sa dizanjem i spuštanjem tla, što ukazuje na potencijalnu aktivaciju Vezuva.

"Ono što je velika nepoznanica i velika zabrinutost među geolozima iz Italije jeste što su blizu Vezuva, na oko šezdesetak kilometara, mali vulkani - tlo se dizalo, spuštalo, što ukazuje na izuzetnu tektonsku aktivnost. Ali, šta ako se Vezuv probudi? To niko ne želi, ali naravno prati se sve vrlo stručno"

Ipak, Milovanović naglašava da, uprkos ovim stalnim pretnjama od erupcija, mere pripravnosti su na visokom nivou. Ljudi u ugroženim područjima su obavešteni i upoznati sa potencijalnim rizicima.

"Važno je da su ljudi već spremni za evakuaciju, mere su uveliko preduzete u tom prostoru"

AP Photo/Giuseppe Di Stefano

Geolog zaključuje da, iako se ne može predvideti budućnost ovih vulkana, neophodna je stalna spremnost i informisanost stanovništva, ali i turista, kako bi se u slučaju erupcije smanjile posledice po ljudske živote i materijalnu štetu.

"Činjenica je da moramo biti spremni na intenzivne zemljotrese, pa i vulkansku aktivnost, u ovom trenutku nešto manju. Činjenica je da je cela planeta uzbuđena, odnosno nemirna i oslobađa ogromnu količinu energije. Ne možemo da je sprečimo, ali moramo biti spremni", zaključuje prof. Milovanović u razgovoru za Euronews Srbija.